Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog. BOŽJA ZAPOVEST.
Na besedi nakon liturgije u jednom prelepom manastiru čula sam fantastično tumačenje ove Božje zapovesti, a to je da nesebična ljubav i briga za bližnje znači i DA DRUGIMA NE BUDEMO NA TERETU.
Jer, ako ne brinemo o sebi — o svom zdravlju, svom novcu, ne stvaramo postepeno svoj sistem finansijske zaštite — pre ili kasnije, teret postajemo upravo onima koje najviše volimo.
Pritisnuti svakodnevnicom, ljubav prema bližnjima pokazujemo samo u dobrim vremenima. A onda vidimo raspad porodica i duboke emotivne lomove ukoliko dođe do gubitka posla, preseljenja, bolesti ili smrti člana porodice.
Živimo u onome što zovem N.I.J.O.M. okruženje. A to znači:
Nedostatak Informacije Je Osnov Manipulacije!
I to se dešava svuda — u medijima, politici, u sektoru finansijskih usluga (bankarstvu, osiguranju, berzanskom poslovanju itd).
Ako si NEINFORMISAN o vlastitom zdravlju i zarađenom novcu, to može ozbiljno da zaboli, imajući u vidu da su posle zdravlja, finansije najosetljiviji segment našeg života.
Zato odluke donete na bazi kompletnih informacija
imaju manju verovatnoću da budu pogrešne.
Ako želimo da budemo slobodni, stabilni i dostojanstveni,
moramo izaći iz N.I.J.O.M. okruženja.
Moramo učiti kako da napravimo svoj SISTEM FINANSIJSKE ZAŠTITE.
Jer koje god da si struke, ako ne napraviš čvrstu odbranu onoga što si zaradio, onda nisi stručnjak, već list na vetru.
Ljubi bližnjeg svog — znači voli ga dovoljno da ne budeš njegov teret.
Voli ga dovoljno da planiraš.
Da razmišljaš unapred.
Finansijski stabilni pojedinci čine finansijski stabilnu porodicu. A znamo da je porodica osnovna ćelija svakog društva.
Ljubav znači odgovornost
Postaviću vam jedno pitanje na koje svako ISKRENO U SEBI treba da odgovori.
Da li imate novčani fond dovoljan da preživite godinu dana bez posla?
Odnosno, preciznije:
Da li imate obezbeđen novčani fond KOJI BI omogućio da ŽIVITE GODINU DANA bez redovnih prihoda, a da ne brinete da li ćete imati za hranu, da li će vam “iseći” struju, otkazati internet, uslugu mobilne telefonije , da li ćeto dobiti opomenu i strahovati da izvršitelj ne popiše stvari u stanu zbog neizmirenih komunalnih dažbina i rata za kredit.
Danas smo zatrpani informacijama o potrebi stvaranja pasivne zarade na bazi postepenog, dugoročnog investiranja u razne investicione fondove, indeks fondove poput S&P500, USA 100, USA 30 i druge ETF – ove, akcije kompanija, obveznice raznih država, kupovinu investicionog zlata, kriptovaluta, nekretnina itd. – sve su to veoma popularne teme.
I dobro je da ih ima, jer je su takve informacije potrebne ljudima na ovim prostorima gde postoje nerazvijena finansijska tržišta i malo saznanja o raznim načinima investiranja slobodnih novčanih sredstava.
Postavlja se pitanje zašto se malo govori o FINANSIJSKOJ ZAŠTITI ?
A onda… zove klijent iz jedne od banaka u kojima sam radila i upućuje pitanje da li mogu da pronađem najbolju ponudu gotovinskog kredita u dinarskoj protivvrednosti od 30.000 Eur koji je potreban njegovom kreditno sposobnom rođaku starosti 40 godina za operaciju kancera u Turskoj. Zamislite bolesnog, operisanog čoveka koji od smanjene plate (jer će biti na dužem bolovanju) plaća veliku ratu kredita. Gde su ostali troškovi koje će imati u toku lečenja i plus troškovi života porodice! 💡
Sa druge strane, vlasnik jedne IT kompanije mi je ispričao da se HR-u njegove firme nedavno, molbom za posao, u vrlo kratkom roku, obratilo preko 200 programera druge IT kompanije, koji su sms porukom obavešteni da ostaju bez posla iz objektivnih razloga. Većina njih je, kako mi je rekao, na razgovoru za posao imala ponašanje kao da je smak sveta, kao da nemaju rezervni novčani fond i kao da do tada nisu ostvarivali, za naše uslove, visoke zarade.
TAKAV STAV ih, nažalost, u periodu odmah nakon gubitka posla, NIJE DOVEO DO NOVOG POSLA.
Isto je i sa onima koji rade u “sigurnim” KORPORACIJAMA, JAVNIM PREDUZEĆIMA, USTANOVAMA, BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA, IT FIRMAMA, ITD.
Dan pre — dobra plata, bonusi, biznis kartice, službena vozila.
Dan posle — mejl o otkazu.
Nije pitanje koliko zarađuješ. PITANJE JE KOLIKO SI SPREMAN KADA KRENE NIZBRDO!
Ako finansijska zaštita nije važna, zašto je koriste NAJBOGATIJI stanovnici razvijenih zemalja od svojih najranijih godina?
Zar bogatstvo koje imaju po nasleđu ili su ga stekli poslovnim aktivnostima nije dovoljno da pokrije finansijske posledice RIZIKA koji mogu da ugroze njihov ŽIVOT, ZDRAVLJE i IMOVINU?
Odgovor na to pitanje je da većina uspešnih pojedinaca ima izgrađen SISTEM FINANSIJSKE ZAŠTITE, jer zna njegovu ulogu u zaštiti zarađenog i očuvanju novčanog toka (likvidnosti) porodice.
Drugim rečima, ne žele da u kriznim vremenima “rasporodaju” deo svoje imovine ISPOD CENE, zato što im je novac hitno potreban. Primera radi, ne žele da džip koji su kupili za 75.000 Eur prodaju u kratkom roku za recimo 20.000 Eur. O drugim oblicima imovine (nekretninama, akcijama, obveznicama, jedinicama indeks fondova, zlatu I drugim plemenitim metalima itd) da i ne pričam.
Shvatili su da je mnogo lakše da mali deo svojih redovnih primanja ulože u izgradnju Sistema finansijske zaštite, nego da u kriznim vremenima rasprodaju stečeno.
Ukoliko budu bolesni, povređeni i ne mogu zbog toga da ostvaruju prihode koje su ostvarivali dok su bili zdravi, ukoliko je potrebno da za sebe ili člana porodice plate skupe operacije, lekove, negu, ukoliko dođe do krađe, gubitka ili oštećenja njihove imovine, znaju da se automatski aktivira SISTEM FINANSIJSKE ZAŠTITE, a stečena imovina ostaje.
Znanje je BOGATSTVO!
Kažu ljudi često „Neću ni da doživim penziju, imajući u vidu šta sam sve prošao u životu.ˮ
Ja ih pitam „Šta ukoliko doživite penziju?
Da li ste spremni da primate trećinu od vaše zadnje plate iz radnog odnosa na ime državne penzije i da od toga živite?ˮ
Da li će vaše potrebe i želje biti manje kada odete u penziju?
Da li ćete, kao većina sadašnjih penzionera, uzimati kredite da pomognete svojoj deci da ona kupe svojoj deci udžbenike ili odu na ekskurziju?
Da li ćete upoznavati kolege na novom poslu u, recimo, svojoj 71. godini, jer od penzije ne možete da živite?
Sa druge strane, imamo primer skandinavskih, austrijskih i nemačkih penzionera koji obilaze obale Mediterana skoro cele godine?
Da li znate da od svih građana u Srbiji, starosti preko 60 godina:
- 1% je izuzetno bogat
- 4% ima pasivne prihode u vidu zakupnina, dividendi, isplaćenih životnih osiguranja, renti i dr, pored penzije i u načelu ima od čega da živi
- 5% i dalje radi, a u penziji je
- 36% ne dočeka penziju
- 54% su socijalni slučajevi
Ja bih da budem u grupi od 4% (sa pasivnim prihodima) i šetala obalama Mediterana većim delom godine, a Vi?
Mnogi od nas žive od danas do sutra, zanemarujući činjenicu da je ulazak u treće doba činjenica. Onda se čudimo kako nemački, austrijski i skandinavski penzioneri krstare obalama Mediterana, dok mnogi u zimskim mesecima žive u Malagi, Valensiji, na Tenerifama, Kanarima i drugim prelepim destinacijama.
Sa druge strane, naši ljudi već od 63 godine, što realno i nije neka starost, pričaju kako su se naživeli, kako je sve skupo i kako je dovoljno da od penzije daju neku paru unučićima i da se ima za lekove. Strašno!
Da nisam svedočila kako su naši gastarbajteri, koji su davnih 60-tih godina prošlog veka otišli na “privremeni rad” u zemlje Zapadne Evrope, ostvarili dodatnu penziju, i ja bih pričala kao i većina…njima je bilo lako, imali su visoke plate.
Međutim, zanemaruje se činjenica da je većina stanovnika ovog regiona “besplatno” stanovala u stanovima u društvenoj svojini i primala čak i veće plate u periodu od sredine 70-tih do kraja 80-tih godina prošlog veka u odnosu na naše ljudi na “privremenom radu”, koji, pri tom, nisu stanovali u “društvenim stanovima”, već imali troškove kirija ili rata stambenog kredita.
Postavlja se pitanje kako sada naši gastarbajteri u penziji krstare toplim morima, a “domaći” penzioneri” jedva sastavljaju kraj sa krajem?
Odgovor leži u činjenici da su naši ljudi čim su počeli da rade u zemljama Zapadne Evrope gledali kako se ponašaju građani tih zemalja, učeni da od prve plate kontinuirano štede i ulažu u razne vrste životnih osiguranja koje pružaju brojne zaštite, u razne vrste dobrovoljnih penzionih, investicionih, indeks fondova…
ZAŠTO NAŠI PENZIONERI KADA SU RADILI TAJ TREND NISU ISKORISTILI?
MOJ ODGOVOR: BILI SU NEINFORMISANI.
Naši roditelji su verovali da će država o svemu da brine.
I to uverenje su preneli na nas.
Ali vremena su se promenila.
Država ne može zadovoljiti sve potrebe svojih građana u meri da imaju kvalitetan život u trećem dobu.
To moramo naučiti sami, kao što su to činili naši “gastarbajteri” odmah po dolasku u inostranstvo. Naučili su osnovu finansijske zaštite a da jezik zemlje u kojoj su radili još nisu savladali, odnosno počeli su od prve plate mali deo da ulažu u životna osiguranja i štedne fondove.
Zato su naši penzioneri “gastarbajteri” danas na krstarenju,
a naši “domaći” penzioneri broje dane do naredne penzije i kažu “naživeli smo se.”
Duboko verujem da većina ljudi nije neodgovorna.
Samo je NEINFORMISANA.
Online kupovina, plaćanje dostave hrane, avionskih karata, pretplata – sve to danas obavljamo karticom, brzo i bez razmišljanja.
Ali ono što obično ne vidimo, jeste koliko je lako da neko neovlašćeno dođe do naših sredstava.
Zloupotrebe kartica i krađa podataka, poznate kao skimming, ne dešavaju se samo neopreznima.
Dogodile su se i osobama koje „nikad ne kupuju na sumnjivim sajtovima“.
U mojoj bankarskoj karijeri, viđala sam i one koji su mislili da imaju sve pod kontrolom, dok im jednog jutra nije nestao ceo iznos sa računa.
Zato ova brošura postoji: da ti pomogne da ta osoba ne budeš ti.
Šta je SKIMMING i kako funkcioniše
Skimming je krađa podataka sa magnetne trake platne kartice.
Prevaranti postavljaju neprimetne uređaje na bankomate, POS terminale ili koriste lažne online prodavnice kako bi kopirali tvoje kartične podatke.
Nakon toga prave kopiju platne kartice i koriste je za neovlašćene transakcije. Podaci se kopiraju, a novac sa računa pravog vlasnika kartice nestaje.
Ono što dodatno otežava situaciju, prvi skinuti iznosi često liče na poslednje regularne transakcije, pa se zloupotreba ne primeti odmah.
Kako izgleda zloupotreba u praksi
Marku iz Beograda je tokom boravka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima neovlašćeno skinuto skoro 2.000 evra.
U prvom trenutku nije reagovao, jer je iznos bio gotovo isti kao njegov poslednje plaćeni račun za hotel. Tek kasnije, kada su krenule da se nižu transakcije za razne restorane i krstarenja, shvatio je da je pokraden.Više o ovom slučaju koji je bio objavljen na brojnim novinskim portalima možete pročitati ovde.
Sličnu situaciju imala je i moja prijateljica — platila je dostavu hrane, a nekoliko dana kasnije isti dostavljač je „naplatio“ još nekoliko iznosa.
Banka joj je na kraju vratila novac, ali stres, panika i brojni telefonski razgovori sa bankom – se ne mogu lako nadoknaditi.
Sa druge strane, većina ljudi veruje da su „zaštićeni“ jer imaju banku iza sebe.
Međutim, banka nije odgovorna za neovlašćene transakcije ako utvrdi da korisnik nije poštovao bezbednosne procedure.
Primer iz prakse:
Jedan klijent je došao u filijalu banke bled kao zid – sa računa su mu nestala sva sredstva, čak i dozvoljeni minus koji nikada nije koristio.
Ispostavilo se da je karticu dao svojoj punoletnoj ćerki, koja je podatke ostavila na neproverenom sajtu kupujući karte za koncert.
U zahtevu za reklamaciju naveo je da je ćerka koristila karticu „sa njegovim znanjem“.
Ali, tu nastaje ključni zaplet: ćerka nije bila ovlašćena po tom računu, a samim tim nije imala ni dodatnu karticu izdatu od banke po tom računu.
Prema pravilima banke, to se tretira kao neovlašćeno korišćenje računa, čak i ako je karticu koristio član porodice.
Zbog toga banka nije bila dužna da vrati novac.
Pouka?
Kartica se nikad ne deli. Ni sa kim.
Ni „samo za ovu kupovinu“.
Gde najčešće grešimo?
Iako banke redovno objavljuju smernice o bezbednom korišćenju platnih kartica i bezbednom online plaćanju na svojim sajtovima i u aplikacijama, korisnici platnih kartica i dalje prave iste propuste. Evo u kojim situacijama najčešće grešimo:
- koristimo istu karticu za platu i online plaćanja
- ne proveravamo transakcije odmah
- ne uključimo ili ne proveravamo SMS obaveštenja
- bacamo slipove pre nego što vidimo da li je transakcija prošla
- koristiš javne Wi-Fi mreže za plaćanja– mislimo da će banka „sigurno sve rešiti“
MOJE PREPORUKE KAKO DA SE ZAŠTITIŠ
Bez obzira da li često plaćaš online, putuješ ili koristiš karticu samo povremeno, sledeće preporuke su tvoja prva linija odbrane.
1. Koristi prepaid debitnu karticu za online plaćanja
Za sve online transakcije (internet kupovinu) i putovanja koristi prepaid debitnu karticu ili karticu po deviznom računu izdavaoca banke u kojoj ne primaš zaradu ili redovne uplate.
Na taj način smanjuješ rizik neovlašćenog korišćenja sredstava po računu gde primaš zaradu ili ostvaruješ druge redovne prihode.
Prepaid debitna kartica služi za:
- podizanje gotovine i plaćanje robe i usluga u zemlji i inostranstvu
- plaćanje na internetu
- plaćanje putem digitalnog novčanika banke izdavaoca platne kartice uz obavezu otvaranja tekućeg računa u toj banci samo za tu vrstu usluge
- beskontakno plaćanje do odredjenog iznosa
Ova vrsta platne kartica je jednostavna i bezbedna za upotrebu jer:
- limit sredstava na kartici određuješ sam – u iznosu koliko planiraš da potrošiš u zemlji ili inostranstvu. Taj limit u svakom trenutku možeš da dopuniš novom uplatom. Ukoliko si u inostranstvu, a dodatni novac ti hitno zatreba, neko od ukućana može da izvrši uplatu na račun kartice na šalteru banke, obzirom da je kartica sa tobom;
- kartica ima secure program – verifikaciju transakcije putem koda;
- kao dodatnu sigurnost kartica obezbeđuje uslugu obaveštenja putem sms poruka o izvršenim transakcijama kao dodatnu sigurnost.
- mnoge banke ih nude bez mesečne članarine.
2. Dopuna prepaid kartice – sporije, ali mudro
Dopunu prepaid kartice vrši uplatom na šalteru ili bankomatu banke koja je izdala tu karticu, bez dopuna elektronskim uplatama sa osnovnog računa gde primaš platu, čime izbegavaš povezivanje sa osnovnim računom.
3. Plaćanje u inostranstvu
Ukoliko ideš u inostranstvo gde se koristi valuta Eur, plaćanje vrši isključivo ovom vrstom kartice.
Ukoliko se originalna valuta transakcije izvršene ovom karticom u inostranstvu razlikuje od valute (EUR) postoji trošak konverzije u valutu EUR.
Ako želimo da izbegnemo trošak konverzije, u tom slučaju koristimo platnu karticu koja je vezana za viševalutni devizni račun u banci u kojoj ne primamo redovne mesečne prihode. Većina banaka ne naplaćuje naknadu za održavanje deviznog računa.
Na primer ukoliko boravimo u Americi i plaćamo neku kupovinu platnom karticom koja je vezana za viševalutni devizni račun, sa računa će se skinuti američki dolari u iznosu transakcije, bez troška konverzije u drugu valutu.
4. Aktiviraj SMS i push obaveštenja
Uključi opciju obaveštenja o svakoj realizovanoj transakciji.
Redovno proveravaj da li notifikacije funkcionišu.
Ako primetiš da poruke ne stižu, odmah podnesi reklamaciju banci.
5. Ne bacaj slipove odmah posle transakcije
Zadrži ih dok ne proveriš da li je transakcija prošla.
Tek kada vidiš da je sve u redu, možeš ih baciti. Ovo je jako bitno, zato što su prve neovlašćene transakcije slične iznosima poslednjih par transakcija koje je inicirao vlasnik računa (platne kartice).
6. Ne deli podatke o kartici
- ni u jednoj poruci (sms, viber, whats-up)
- ne govori pin nepoznatim ljudima, makar to bili i poznati konobari u kafiću gde redovno piješ kafu.
7. Ne koristi javne Wi-Fi mreže za plaćanja
8. Prijavi svaku sumnjivu transakciju, ODMAH!
Čim primetiš nešto sumnjivo, pošalji zahtev banci za blokadu kartice (telefonskim pozivom na broj koji se nalazi na poleđini kartice ili slanjem e-maila korisničkom centru koji se nalazi u sekciji kontakti na sajtu banke.
Zatim sačuvaj dokaze:
- snimak (screenshot) poziva banci ili
- e-mail o poslatom zahtevu banci da se kartica blokira
- e-mail potvrdu banke da je kartica blokirana.
- Ukoliko je došlo do krađe platne kartice, prijavi krađu najbližoj policijskoj stanici i uzmi policijski zapisnik.
10. Zakon i nadoknada štete nastale krađom platne kartice
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđa da korisnik može dobiti nadoknadu do 15.000 dinara u slučaju gubitka kartice i zloupotrebe, ali samo ako su poštovane bezbednosne procedure propisane od strane banke-izdavaoca platne kartice i ako je prijava bila blagovremena.
Za veće iznose – štetu snosi sam korisnik, osim ako ima osiguranje.
11. Osiguranje od krađe, gubitka i zloupotrebe platne kartice (skimming)
Banka, koja je izdavalac platne kartice, od trenutka blokade kartice po prijavi klijenta, ne tereti račun klijenta za rezervisana sredstva nakon blokade platne kartice.
Može se desiti da je klijent kasno video realizaciju transakcija koje nisu njegove i da je tek tada uputio zahtev banci za blokadu platne kartice. Povraćaj sredstva koja su već skinuta je stvar diskrecione odluke banke.
Banka može da odbije reklamaciju klijenta za povrat sredstava koja su neovlašćeno korišćena sa njegovog računa, ukoliko proceni da klijent nije ispoštovao sve propisane bezbedonosne procedure i aktivnosti u vezi korišćenja platne kartice.
Prilikom uručenja platne kartice Klijen dobija pored potvrde da mu je kartica uručena I dokument nazvan: “Uslovi korišćenja platne kartice”. Stavljanjem potpisa na taj dokument, klijent potvrđuje da je upoznat sa uslovima bezbednog korišćenja platne kartice.
Klijent u tom slučaju ima pravo na prigovor koji se upućuje Narodnoj Banci Srbije. Više o podnošenju prigovora Narodnoj banci u vezi odbijene reklamacije od strane banke zbog zloupotrebe platne kartice, možete pročitati ovde.
Sa druge strane, osiguranim slučajem u osiguranju od krađe, gubitka i zloupotrebe platne kartice (skimming), smatra se finansijski gubitak koji je nastao u okviru vremenskog perioda od 48 sati do momenta kada je izdavalac kartice blokirao karticu.
Drugim rečima, osiguranje ove vrste pokriva finansijski gubitak koji nastane u periodu do 48 sati pre blokade kartice.
U nekim slučajevima uključuje i osiguranje gubitka ličnih dokumenata i ključeva izgubljenih zajedno sa karticom.
Kako ostvariti pravo na naknadu iz osiguranja
Da bi osiguravajuće društvo prihvatilo tvoj odštetni zahtev, neophodno je da uz odštetni zahtev priložiš sledeće:
- policijski zapisnik o prijavi krađe,
- dokaz o prijavi banci zloupotrebe sredstava po platnoj kartici i zahteva za blokadu kartice – screenshot poziva ili e-mail o poslatom zahtevu banci da se kartica blokira, kao i e-mail potvrdu banke da je kartica blokirana.
Važno da znaš
- Neke banke u okviru mesečne naknade za održavanje tekućeg računa već uključuju premiju osiguranja od krađe, gubitka i zloupotrebe kartice (skimming).
- U tom slučaju, osiguranje se automatski plaća uz mesečno održavanje računa.
- Međutim, mnoge banke tu vrstu usluge nemaju. U tom slučaju možeš se obratiti osiguravajućem društvu koje u ponudi ima ovu vrstu osiguranja.
Ponekad ta mala mesečna premija znači razliku između mira i višenedeljne borbe za povrat novca.
Gubitak vremena i živaca na pisanje reklamacije banci uz dokazivanje da određene transakcije nisu tvoje već da su neovlašćeno korišćene, je ipak mnogo skuplje.
Zloupotreba i neovlašćeno korišćenje sredstava na računu se ne dešava samo „ drugima“. Dešava se i onima koji veruju da „im se to ne može desiti“.
Zar nije lakše primenom naučenog na programu “Bankoosiguranje za tebe” taj rizik svesti na minimalnu verovatnoću nastanka?
Sistem finansijske zaštite se ne gradi kada problem nastane.
Gradi se u miru, pažljivo, korak po korak, uz prave informacije.
PREPAID DEBITNA PLATNA KARTICA + OSIGURANJE OD KRAĐE, GUBITKA I ZLOUPOTREBE PLATNE KARTICE (SKIMMING) = SISTEM FINANSIJSKE ZAŠTITE
Godinama unazad, radeći u banci, klijentima sa kojima sam obavljala razgovor u vezi apliciranja za stambeni kredit, preporučivala sam sledece:
1⃣ Rok korišćenja kredita. Ukoliko klijentu kreditna sposobnost dozvoljava, razumno je koristi kredit na kraći rok (do 20 godina). To je period koji je mentalno lakše zamisliv, nego period od 30 godina, na koji uobičajeno mlađi klijenti apliciraju. Iskustvo je pokazalo da kada je rok korišćenja stambenog kredita do 20 godina, često se dešava da se kredit pre vremena otplati.
2⃣ Vrsta kamatne stope. Još jedan od razloga preporuke za rok stambenog kredita do 20 godina, je što uglavnom banke imaju ponudu stambenog kredita sa fiksnom kamatnom stopom na taj rok. Većina stambenih kredita koji su plasirani u Republici Srbiji je sa deviznom klauzulom i sa promenljivom kamatnom stopom, koja se sastoji iz fiksnog dela – marže banke i promenljivog dela, koji se zove euribor. Euribor je posle sedam godina dobio pozitivnu vrednost, što je automatski dovelo do rasta promenljivih kamatnih stopa i rata za stambene kredite.
3⃣ Bez obzira što nije obavezno uz stambeni kredit, preporuka je klijentima da ipak kupe polisu riziko životnog osiguranja (ukoliko im zdravstveno stanje to omogućava). „Ne rizikuj puno za maloˮ – rečenica koju često citiram, ovde ima punu primenu. Ukoliko korisnik kredita u periodu korišćenja kredita premine, osiguravajuća kuća otplaćuje ostatak duga banci. Ne dolazi do preuzimanja duga po kreditu po naslednom resenju i u krajnjoj liniji do aktivacije hipoteke. Po isteku roka korišćenja kredita i njegovoj konačnoj otplati, korisnik kredita koji je koristio riziko životno osiguranje uz stambeni kredit, ne dobija isplatu osigurane sume. Ipak, sve vreme otplate kredita plaćao je relativno niske premije riziko životnog osiguranja u odnosu na visoke osigurane sume koje su usklađene sa ostatkom duga po stambenom kreditu.
4⃣ Kupovina mešovitog životnog osiguranja. Za razliku od premije riziko životnog osiguranja, koja nije štednog karaktera, premija mešovitog životnog osiguranja ima štedni karakter, tako da bi klijent za nekih 20-ak godina imao otplaćen stan u vlasnistvu i uštedjen novac po osnovu isplate osigurane sume po polisi mesovitog zivotnog osiguranja, što predstavlja značajnu finansijsku potporu u godinama koje dolaze.