Zaštita podataka i novaca na računu od zloupotrebe
U mojoj bankarskoj karijeri, viđala sam i one koji su mislili da imaju sve pod kontrolom, dok im jednog jutra nije nestao ceo iznos sa računa.
10 min čitanja
Online kupovina, plaćanje dostave hrane, avionskih karata, pretplata – sve to danas obavljamo karticom, brzo i bez razmišljanja.
Ali ono što obično ne vidimo, jeste koliko je lako da neko neovlašćeno dođe do naših sredstava.
Zloupotrebe kartica i krađa podataka, poznate kao skimming, ne dešavaju se samo neopreznima.
Dogodile su se i osobama koje „nikad ne kupuju na sumnjivim sajtovima“.
U mojoj bankarskoj karijeri, viđala sam i one koji su mislili da imaju sve pod kontrolom, dok im jednog jutra nije nestao ceo iznos sa računa.
Zato ova brošura postoji: da ti pomogne da ta osoba ne budeš ti.
Šta je SKIMMING i kako funkcioniše
Skimming je krađa podataka sa magnetne trake platne kartice.
Prevaranti postavljaju neprimetne uređaje na bankomate, POS terminale ili koriste lažne online prodavnice kako bi kopirali tvoje kartične podatke.
Nakon toga prave kopiju platne kartice i koriste je za neovlašćene transakcije. Podaci se kopiraju, a novac sa računa pravog vlasnika kartice nestaje.
Ono što dodatno otežava situaciju, prvi skinuti iznosi često liče na poslednje regularne transakcije, pa se zloupotreba ne primeti odmah.
Kako izgleda zloupotreba u praksi
Marku iz Beograda je tokom boravka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima neovlašćeno skinuto skoro 2.000 evra.
U prvom trenutku nije reagovao, jer je iznos bio gotovo isti kao njegov poslednje plaćeni račun za hotel. Tek kasnije, kada su krenule da se nižu transakcije za razne restorane i krstarenja, shvatio je da je pokraden.Više o ovom slučaju koji je bio objavljen na brojnim novinskim portalima možete pročitati ovde.
Sličnu situaciju imala je i moja prijateljica — platila je dostavu hrane, a nekoliko dana kasnije isti dostavljač je „naplatio“ još nekoliko iznosa.
Banka joj je na kraju vratila novac, ali stres, panika i brojni telefonski razgovori sa bankom – se ne mogu lako nadoknaditi.
Sa druge strane, većina ljudi veruje da su „zaštićeni“ jer imaju banku iza sebe.
Međutim, banka nije odgovorna za neovlašćene transakcije ako utvrdi da korisnik nije poštovao bezbednosne procedure.
Primer iz prakse:
Jedan klijent je došao u filijalu banke bled kao zid – sa računa su mu nestala sva sredstva, čak i dozvoljeni minus koji nikada nije koristio.
Ispostavilo se da je karticu dao svojoj punoletnoj ćerki, koja je podatke ostavila na neproverenom sajtu kupujući karte za koncert.
U zahtevu za reklamaciju naveo je da je ćerka koristila karticu „sa njegovim znanjem“.
Ali, tu nastaje ključni zaplet: ćerka nije bila ovlašćena po tom računu, a samim tim nije imala ni dodatnu karticu izdatu od banke po tom računu.
Prema pravilima banke, to se tretira kao neovlašćeno korišćenje računa, čak i ako je karticu koristio član porodice.
Zbog toga banka nije bila dužna da vrati novac.
Pouka?
Kartica se nikad ne deli. Ni sa kim.
Ni „samo za ovu kupovinu“.
Gde najčešće grešimo?
Iako banke redovno objavljuju smernice o bezbednom korišćenju platnih kartica i bezbednom online plaćanju na svojim sajtovima i u aplikacijama, korisnici platnih kartica i dalje prave iste propuste. Evo u kojim situacijama najčešće grešimo:
- koristimo istu karticu za platu i online plaćanja
- ne proveravamo transakcije odmah
- ne uključimo ili ne proveravamo SMS obaveštenja
- bacamo slipove pre nego što vidimo da li je transakcija prošla
- koristiš javne Wi-Fi mreže za plaćanja– mislimo da će banka „sigurno sve rešiti“
MOJE PREPORUKE KAKO DA SE ZAŠTITIŠ
Bez obzira da li često plaćaš online, putuješ ili koristiš karticu samo povremeno, sledeće preporuke su tvoja prva linija odbrane.
1. Koristi prepaid debitnu karticu za online plaćanja
Za sve online transakcije (internet kupovinu) i putovanja koristi prepaid debitnu karticu ili karticu po deviznom računu izdavaoca banke u kojoj ne primaš zaradu ili redovne uplate.
Na taj način smanjuješ rizik neovlašćenog korišćenja sredstava po računu gde primaš zaradu ili ostvaruješ druge redovne prihode.
Prepaid debitna kartica služi za:
- podizanje gotovine i plaćanje robe i usluga u zemlji i inostranstvu
- plaćanje na internetu
- plaćanje putem digitalnog novčanika banke izdavaoca platne kartice uz obavezu otvaranja tekućeg računa u toj banci samo za tu vrstu usluge
- beskontakno plaćanje do odredjenog iznosa
Ova vrsta platne kartica je jednostavna i bezbedna za upotrebu jer:
- limit sredstava na kartici određuješ sam – u iznosu koliko planiraš da potrošiš u zemlji ili inostranstvu. Taj limit u svakom trenutku možeš da dopuniš novom uplatom. Ukoliko si u inostranstvu, a dodatni novac ti hitno zatreba, neko od ukućana može da izvrši uplatu na račun kartice na šalteru banke, obzirom da je kartica sa tobom;
- kartica ima secure program – verifikaciju transakcije putem koda;
- kao dodatnu sigurnost kartica obezbeđuje uslugu obaveštenja putem sms poruka o izvršenim transakcijama kao dodatnu sigurnost.
- mnoge banke ih nude bez mesečne članarine.
2. Dopuna prepaid kartice – sporije, ali mudro
Dopunu prepaid kartice vrši uplatom na šalteru ili bankomatu banke koja je izdala tu karticu, bez dopuna elektronskim uplatama sa osnovnog računa gde primaš platu, čime izbegavaš povezivanje sa osnovnim računom.
3. Plaćanje u inostranstvu
Ukoliko ideš u inostranstvo gde se koristi valuta Eur, plaćanje vrši isključivo ovom vrstom kartice.
Ukoliko se originalna valuta transakcije izvršene ovom karticom u inostranstvu razlikuje od valute (EUR) postoji trošak konverzije u valutu EUR.
Ako želimo da izbegnemo trošak konverzije, u tom slučaju koristimo platnu karticu koja je vezana za viševalutni devizni račun u banci u kojoj ne primamo redovne mesečne prihode. Većina banaka ne naplaćuje naknadu za održavanje deviznog računa.
Na primer ukoliko boravimo u Americi i plaćamo neku kupovinu platnom karticom koja je vezana za viševalutni devizni račun, sa računa će se skinuti američki dolari u iznosu transakcije, bez troška konverzije u drugu valutu.
4. Aktiviraj SMS i push obaveštenja
Uključi opciju obaveštenja o svakoj realizovanoj transakciji.
Redovno proveravaj da li notifikacije funkcionišu.
Ako primetiš da poruke ne stižu, odmah podnesi reklamaciju banci.
5. Ne bacaj slipove odmah posle transakcije
Zadrži ih dok ne proveriš da li je transakcija prošla.
Tek kada vidiš da je sve u redu, možeš ih baciti. Ovo je jako bitno, zato što su prve neovlašćene transakcije slične iznosima poslednjih par transakcija koje je inicirao vlasnik računa (platne kartice).
6. Ne deli podatke o kartici
- ni u jednoj poruci (sms, viber, whats-up)
- ne govori pin nepoznatim ljudima, makar to bili i poznati konobari u kafiću gde redovno piješ kafu.
7. Ne koristi javne Wi-Fi mreže za plaćanja
8. Prijavi svaku sumnjivu transakciju, ODMAH!
Čim primetiš nešto sumnjivo, pošalji zahtev banci za blokadu kartice (telefonskim pozivom na broj koji se nalazi na poleđini kartice ili slanjem e-maila korisničkom centru koji se nalazi u sekciji kontakti na sajtu banke.
Zatim sačuvaj dokaze:
- snimak (screenshot) poziva banci ili
- e-mail o poslatom zahtevu banci da se kartica blokira
- e-mail potvrdu banke da je kartica blokirana.
- Ukoliko je došlo do krađe platne kartice, prijavi krađu najbližoj policijskoj stanici i uzmi policijski zapisnik.
10. Zakon i nadoknada štete nastale krađom platne kartice
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđa da korisnik može dobiti nadoknadu do 15.000 dinara u slučaju gubitka kartice i zloupotrebe, ali samo ako su poštovane bezbednosne procedure propisane od strane banke-izdavaoca platne kartice i ako je prijava bila blagovremena.
Za veće iznose – štetu snosi sam korisnik, osim ako ima osiguranje.
11. Osiguranje od krađe, gubitka i zloupotrebe platne kartice (skimming)
Banka, koja je izdavalac platne kartice, od trenutka blokade kartice po prijavi klijenta, ne tereti račun klijenta za rezervisana sredstva nakon blokade platne kartice.
Može se desiti da je klijent kasno video realizaciju transakcija koje nisu njegove i da je tek tada uputio zahtev banci za blokadu platne kartice. Povraćaj sredstva koja su već skinuta je stvar diskrecione odluke banke.
Banka može da odbije reklamaciju klijenta za povrat sredstava koja su neovlašćeno korišćena sa njegovog računa, ukoliko proceni da klijent nije ispoštovao sve propisane bezbedonosne procedure i aktivnosti u vezi korišćenja platne kartice.
Prilikom uručenja platne kartice Klijen dobija pored potvrde da mu je kartica uručena I dokument nazvan: “Uslovi korišćenja platne kartice”. Stavljanjem potpisa na taj dokument, klijent potvrđuje da je upoznat sa uslovima bezbednog korišćenja platne kartice.
Klijent u tom slučaju ima pravo na prigovor koji se upućuje Narodnoj Banci Srbije. Više o podnošenju prigovora Narodnoj banci u vezi odbijene reklamacije od strane banke zbog zloupotrebe platne kartice, možete pročitati ovde.
Sa druge strane, osiguranim slučajem u osiguranju od krađe, gubitka i zloupotrebe platne kartice (skimming), smatra se finansijski gubitak koji je nastao u okviru vremenskog perioda od 48 sati do momenta kada je izdavalac kartice blokirao karticu.
Drugim rečima, osiguranje ove vrste pokriva finansijski gubitak koji nastane u periodu do 48 sati pre blokade kartice.
U nekim slučajevima uključuje i osiguranje gubitka ličnih dokumenata i ključeva izgubljenih zajedno sa karticom.
Kako ostvariti pravo na naknadu iz osiguranja
Da bi osiguravajuće društvo prihvatilo tvoj odštetni zahtev, neophodno je da uz odštetni zahtev priložiš sledeće:
- policijski zapisnik o prijavi krađe,
- dokaz o prijavi banci zloupotrebe sredstava po platnoj kartici i zahteva za blokadu kartice – screenshot poziva ili e-mail o poslatom zahtevu banci da se kartica blokira, kao i e-mail potvrdu banke da je kartica blokirana.
Važno da znaš
- Neke banke u okviru mesečne naknade za održavanje tekućeg računa već uključuju premiju osiguranja od krađe, gubitka i zloupotrebe kartice (skimming).
- U tom slučaju, osiguranje se automatski plaća uz mesečno održavanje računa.
- Međutim, mnoge banke tu vrstu usluge nemaju. U tom slučaju možeš se obratiti osiguravajućem društvu koje u ponudi ima ovu vrstu osiguranja.
Ponekad ta mala mesečna premija znači razliku između mira i višenedeljne borbe za povrat novca.
Gubitak vremena i živaca na pisanje reklamacije banci uz dokazivanje da određene transakcije nisu tvoje već da su neovlašćeno korišćene, je ipak mnogo skuplje.
Zloupotreba i neovlašćeno korišćenje sredstava na računu se ne dešava samo „ drugima“. Dešava se i onima koji veruju da „im se to ne može desiti“.
Zar nije lakše primenom naučenog na programu “Bankoosiguranje za tebe” taj rizik svesti na minimalnu verovatnoću nastanka?
Sistem finansijske zaštite se ne gradi kada problem nastane.
Gradi se u miru, pažljivo, korak po korak, uz prave informacije.
PREPAID DEBITNA PLATNA KARTICA + OSIGURANJE OD KRAĐE, GUBITKA I ZLOUPOTREBE PLATNE KARTICE (SKIMMING) = SISTEM FINANSIJSKE ZAŠTITE